Развитак модерних наука
Од ренесансе у 15., преко доба просветитељства у 18.
веку, поглед на свет и институције средњег века губе свој значај, док европска
цивилизација у том периоду доживљава бурне промене на сваком ниваоу друштва. У
току тих векова, постепено се јавља модерни поглед на свет, а наука постаје
велика нада будућности.
Научна револуција 17. века успоставила је научни метод који је подразумевао ригорозно и
систематско посматрање и експериментисање као основно средство за откривање
тајни природе. Математика постаје главни узор истраживања, а разум успоставља
изгубљено поверење.
Френсис Беjкон
(1561-1626.), енглески државник и филозоф, снажно је подржавао напредак науке и
научног метода. Метод који је Бекон заступао, као пут ка истини и корисном
знању, био је индуктивни приступ - који подразумева пажљиво посматрање
природе и систематско сакупљање података, извлачење општих закона из познавања
појединости и проверу закона кроз непрекидне експерименте. Бекон је сматрао да
управо знање треба да нам омогући свеукупни друштвени напредак, а са њим се и
напушта стари модел знања ради знања – јер у новим околностима знање
постаје израз моћи.
Коментари
Постави коментар