ФилозофиЈа

Сократ (око 470 - 399. пре Христа) је једна од најупечатљивијих личности у историји цивилизације. У повести филозофског мишљења представља прекретницу у развоју грчке филозофије у којој се самокритичка рефлексија о природи наших појмова и закључивања појављује као врхунски интерес напоредо са космолошким спекулацијама и истраживањима. У односу према првим филозофима, он је заузео другачији став сматрајући да су сва истраживања природе и свемира бескорисна док не достигнемо спознају сопственог бића. До тада, треба да се окренемо себи а не свету око нас. Својим ангажовањем, у родној Атини, постао је модел великог учитеља, показавши другима да филозофија није професија већ начин живота. Све у животу је подредио трагању за мудрошћу, што је за Грке најупечатљивији пример исправног начина живота за филозофа, којем се други ретко приближавају. Његова главна преокупација била је усавршавање појединачног људског карактера и достизање моралног савршенства. За Сократа, право образовање је

Према традицији, коју откривамо код Аристотела, први филозофи били су грађани градске републике Милет. То су: Талес, Анаксимандар и Анаксимен.  Ову групу милетских истраживача Аристотел је назвао "физичарима" или "физиолозима", због тога што му се учинило да је главни циљ њихових истраживања био да се открије и одговарајућим именом обележи  physis  (физис), односно природа свих бића. Сходно томе, може се тврдити да истраживањем природе започиње грчко-европска историја филозофије. Први филозофи су настојали да открију како су "смртна" и "бесмртна" природа међусобно повезане, а такво откривање је подразумевало одговор на питање шта је заправо бесмртна природа. Није се сумњало у то да она мора бити оно прво, оно што представља исходиште или основни елемент свих бића. Они су сматрали да треба да постоји нека супстанција, или једна или више њих, из које све остало настаје, док она остаје сачувана. О броју и врсти такве праоснове немају сви ист

Филозофија настаје из тежње за мудрошћу. То нам  говори њено изворно грчко име - које потиче од појмова philos (пријатељ) или phileo (волим) и sophia (мудрост).  Прва филозофска учења настала су код старих Грка крајем 7. и почетком 6. века пре Христа.  Она се јављају на малоазијским обалама Егејског мора, у грчким колонијама, где је већ раније дошло до укрштања древне егејске културе са другим цивилизацијама. Стара Грчка у то време није била политички и територијално јединствена држава. Децентрализованост и отвореност према свету, омогућили су да се развију мале државе-градови који се у светској историји представљају као најпожељнији облик заједнице која се назива полис . Код старих Грка филозоф је био мудар човек који се истицао мишљењем и делом. Временом ова реч добија јасније значење, па се филозофима обично називају људи који су себи поставили циљ да трагају за истином. У току више од две и по хиљаде година, своје достадашње историје, филозофија се непрекидно мењ