Задаци за ученике

Задатак бр. 1

- Тема за домаћи задатак који ћете написати у форми есеја је "Сме ли човек дати своју главу за истину". Ово питање, које треба да анализирате, инспирисано је Сократовим животом и његовим страдањем. После читања и анализе "Одбране Сократове" намеће се закључак да је Сократ храбро прихватио да страда непоколебљиво бранећи истину. Узимајући, управо, истину као нешто највредније, па чак вредније и од самог живота.

- Међутим, смемо ли за тренутак помислити да је Сократ узалудно дао живот, јер истина коју је он бранио није она права истина која је увек иста. Другим речима, који то човек може узети за себе слободу да тврди да управо он зна шта је истина и да остали људи треба управо ту истину да прихвате.

- С друге стране, сетимо се Сократових последњих речи: "...Већ је време да одлазим, ја у смрт, а ви у живот. А ко од нас иде бољем спасењу, то нико не зна осим бог." Није ли ово признање, да човек као несавршено биће не поседује праву истину, већ једино бог зна - јер је непогрешив, јер зна шта јесте и како јесте.

- Ако је тако, сме ли онда било који човек, па макар био и Сократ, дати своју главу за истину? С којим правом? Којом сигурношћу и којом потврдом? Да ли то значи да је Сократово инсистирање и истрајавање управо изазвало трагичне последице. Прво, да наведе судије да учине страшну грешку и одреде смртну казну, а друго да изазове сопствену трагедију.

- Није ли Сократова претензија на апсолутну истину управо изазвала кривицу самог Сократа јер је он учинио кривим друге због убиства? "Зар не би било ужасно окрутно припросте људе учинити кривим што су неког убили, а нису га могли разумети, мислећи чак да исправно поступају?" Дакле, сме ли човек дати своју главу за истину?

Критеријуми за оцењивање есеја:

Критеријум                                                 Показатељ		Оствареност
		1	2	3
Филозофско разумевање	Аутор/-ка је показао/-ла разумевање филозофских проблема.
	Аутор/-ка је показао/-ла разумевање филозофских аргумената.
	Филозофски концепти су интерпретирани на одговарајући начин.
Релевантност	Аутор/-ка је разумео/-ла специфичан захтев теме.
	Аутор/-ка је изнео/-ла релевантан садржај за тему.
	Аутор/-ка је дао/-ла одговарајуће примере.
Убедљивост аргумената	Аргументе у есеју није могуће лако оповргнути.
	Аргументи у есеју су суптилни.
	Аутор/-ка је уочио/-ла могуће противаргументе и одговорио/-ла на њих.
	Аутор/-ка не износи неаргументоване ставове.
	Нема паралогизама у есеју.
Кохерентност	Ставови и аргументи нису међусобно противречни.
	Ставови и аргументи немају унутрашњих противречности.
	Извођење аргумената је доследно и систематично.
Оригиналност	Аутор/-ка показује релевантан лични став према теми.
	Аутор/-ка приступа теми на јединствен и креативан начин.

Задатак бр. 2
- Пажљиво прочитај следећи текст, а потом одговори на питања која се налазе испод текста.

Платон: Мит о пећини

"Разлика између стања у коме се налази наша природа кад је у пуном сазнању и стања у коме јој оно недостаје представи себи према овој слици. Замисли људе који станују под земљом у пећини, кроз коју у целој њеној дужини улази светлост. Они у њој од свог детињства станују с оковима на ногама и врату, тако да остају на истом месту и могу да гледају само предмете пред собом, а не могу да окрећу главу због окова којима су везани; гори им светлост ватре која се находи изнад њих и издалека позади њих; између те ватре и сужања простире се одоздо пут, а дуж њега зид сличан прегради коју лакардијаши стављају између себе и гледалаца и на њој изводе своје марифетлуке. Замисли, дакле, људе који дуж зида проносе сваковрсне предмете које стрше изнад зида – извајане људе и друга бића у камену и дрвету и остале најразличитије израђевине и, при томе, разуме се, једни говоре а други ћуте.

(...)      

Замисли, дакле, шта би им се догодило кад би се ослободили од својих окова и оздравили од свога неразума, ако би им се то природно овако дешавало. Кад би који од тих сужања био одвезан и приморан да изненада устаје, да окреће врат, да се креће и гледа горе према светлости, он би извесно осећао јаке болове, и због блистања стетлости не би могао да разликује ствари од којих је раније видео сенке. Шта би он рекао ако би му ко говорио да је раније гледао само утваре а да сада, кад је ближе истинском бићу и стварнијим предметима, види боље? И ако би му показивао сваки проношени предмет и приморавао га да на питања одговара шта је шта, зар не мислиш да би он био сасвим збуњен и да би му се оно што је раније гледао чинило истинитије него ово што му се сада показује?   

И ако би га ко приморавао да гледа у саму светлост, зар га не би очи болеле, и зар не би бежао и окретао сепрема стварима које може гледати без муке и сматрао ове за истински очевидније од онога што би му се приказивало.

(...) 

Требало би му, дакле, навићи се ако би хтео да види предмете горе. И најпре би веома лако примећивао сенке, затим људске слике и друге предмете у води, и, напослетку, саме предмете. После тога лакше би промотрио ноћу појаве у небеском простору и само небо, погледајући у светлост звезда и месеца, неголи дању кад сунце расипа своју јасну светлост. Напослетку могао би да види сунце, не само у његовим одблесцима у води и у другим предметима у којима се оно огледа него и сунце само по себи и на његовом месту у пуној стварности.

И после тога би већ о њему закључивао да оно ствара годишња времена и године, да над свим влада у видљивом свету и да је оно на неки начин узрок свему оном што је пред собом као сужањ у пећини гледао. Шта онда ако би се сећао свог ранијег стања и своје мудрости онде и тадашњих сапатника, зар није очевидно да би се осећао срећним због те промене, а сажаљевао остале? 

(...)

Још и ово узми на ум: ако би се такав човек спустио натраг у пећину и опет заузео своје старо место, зар му не би очи биле пуне мрака због изненадног преласка из сунчеве светлости у таму? И ако би се – док му је вид још помућен а очи му се још нису навикле на мрак – морао препирати с оним вечним сужњевима у тумачењу оних сенки, зар га не би исмејали, и зар се не би о њему говорило да се горе успео само зато да се врати покварених очију, и да не вреди ни покушавати пети се у светлосни предео? И кад би онога ко би покушао да их откује и одведе горе могли ухватити и убити, зар га не би они и убили?"

Питања:

1. Пажљиво прочитај дати текст и покушај да својим речима одредиш тему овог Платоновог „мита“, а затим, да на основу тога, формулишеш нови наслов – који као и сваки наслов мора имати информативну вредност?

2. Пронађи у тексту место где Платон описује како изгледа истинска спознаја, а затим ту реченицу и препиши?

3. Протумачи - шта је Платон, заправо, мислио када је користио израз „сужњи“. Појам „сужњи“ опиши савременим речником, односно, објасни ко су данас „сужњи“?

4. Упореди Платоново схватање - оног човека који се враћа у пећину да би и друге подстакао да изађу на светлост дана – са потоњим временима и људима, односно сличним примерима?

5. Објасни коју стилску фигуру Платон користи у овом тексту и у којој мери се ти слажеш са оваквим виђењем човека, друштва и друштвеног прогреса?