Филозофија у стрипу

Када је у питању настава филозофије у средњим школама, њу карактерише извесна доза апстрактности, тако да ученици имају доста проблема у разумевању филозофских тема које могу бити прилично удаљене од њиховог непосредног искуста. Употреба стрипа у настави филозофије добија свој смисао уколико је у функцији превазилажења овог проблема, односно уколико има улогу подстицаја за филозофско мишљење или као средство приближавања и појашњења филозофских идеја. 

Осим ове, стрип у настави филозофије може имати и улогу у разумевању и тумачењу филозофских и логичких појмова јер су филозофски текстови најчешће писани „од филозофа за филозофе“, односно превише академски за неког ко се први пут сусреће са филозофијом. То се може превазићи тако што се филозофски садржаји, из једне апстрактне аргументацијске и логички строго структуриране форме, транспонују у једну слободнију, ученицима пријемчивију и атрактивнију форму, а да се при том не изгуби смисао и комплексност филозофске проблематике.

Исто тако, пред ученике се могу постављати и различити подстицајни изазови, као што је да сами креирају стрипове о одређеним филозофским појавама. Тако се код ученика развија креативност, али и подстиче повезивање знања из различитих предметних области. У таквом контексту ученик више није особа која се идентификује са информацијом, већ постаје креатор нових садржаја тако што користи знања којима је овладао, каналише уско сортирана знања у логички процес повезивања информација из различитих предмета, а у циљу стварања једне свеобухватне слике сопственог знања. Овакав приступ додатно мотивише индивидуалну креативност и слободу изражавања.

Победничи стрип из 2014. год., на наградном конкурсу који је организовала лозничка Гимназија, рад Уроша Петровића из Шапца.