Образовање у доба вештачке интелигенције

Вештачка интелигенција је постала саставни део стварности и значајно утиче на развој свих сегмената данашњег друштва. Међутим, развој технологије засноване на вештачкој интелигенцији има потенцијал да помогне друштвеном прогресу, али исто тако и да нанесе штету. Проналажење праве равнотеже између технолошког развоја и заштите друштвених интереса и вредности, као што су људска права и демократски принципи, веома је важно питање од ког зависи будућност друштва у ком ћемо живети.

Европска комисија у извештају о дефинисању вештачке интелигенције наводи да се: ”Вештачка интелигенција односи на системе који показују разумно, интелигентно, понашање на основу анализе свог окружења и доносе одлуке – са одређеним степеном аутономије – да остваре конкретне циљеве. Системи засновани на вештачкој интелигенцији могу бити базирани искључиво на софтверу и деловати у виртуелном свету (на пример, виртуелни асистенти, софтвери за анализу фотографија, интернет претраживачи, системи за препознавање говора и лица) или могу бити уграђени у уређаје – хардвер (на пример, напредни роботи, аутономна возила, дронови и слично).”

Развој образовања, усмерен ка потребама савременог друштва и привреде условљене напретком вештачке интелигенције, ставља наставнике у ситуацију која подразумева развијање компетенција ученика усмерених на одговорно и безбедно ослањање на вештачку интелигенцију, како у образовном, тако и у свакодневном животном контексту.

Образовање је одувек било кључни фактор друштвеног и индивидуалног напретка. Историја сведочи о континуираном развоју образовних метода и техника, а појава вештачке интелигенције може бити прекретница у том процесу. Наставници уз помоћ овог алата могу прилагодити планове наставе и учења и образовне материјале индивидуалним потребама и темпу сваког ученика, чинећи образовни процес ефикаснијим и приступачнијим.

Исто тако, системи засновани на вештачкој интелигенцији омогућавају непрекидно праћење напредовања сваког ученика, помажући наставницима и ученицима да боље разумеју и унапреде своја знања и вештине. Виртуелни асистенти могу одговарати на питања, пружати подршку током учења и олакшати комуникацију између ученика и наставника.

Иако вештачка интелигенција доноси многе предности, постоје и изазови. Први се тиче дискриминације, будући да алгоритми могу преузети и појачати постојеће друштвене неједнакости, стереотипе и предрасуде. Други изазов се односи на приватност и безбедност података ученика, док трећи обухвата етичке дилеме попут коришћења ове технологије у одлучивању о оценама или пријемним испитима на факултетима.

Без обзира што постоје бројни изазови и недоумице, у будућности можемо очекивати још снажнији утицај вештачке интелигенције на образовање. Предстоји нам образовање прилагођено индивидуалним потребама, глобална доступност висококвалитетног образовања путем интернета и целоживотно учење.

Вештачка интелигенција може бити корисна подршка у образовном процесу, али се не очекује да ће у будућности у потпуности моћи да замени и преузме улогу наставника. Иако вештачка интелигенција може помоћи у персонализованом учењу и аутоматизацији неких процеса у образовању, постоји неколико разлога због којих је улога наставника и даље незамењива.
Образовање је процес заснован на хуманистичким принципима и укључује емоционалну, социјалну и интелектуалну димензију. Наставници су компетентни да воде рачуна о овим димензијама у процесу образовања, што вештачка интелигенција не може никада постићи.

Наставници могу бити узор ученицима и представљати моделе понашања и вредносних оријентација. Наставници могу да разумеју друштвене околности и породичне прилике у којима се ученици налазе, што им омогућава да наставу прилагођавају и диференцирају. Поред тога, наставници могу подстаћи критичко мишљење код ученика и оснажити их да постављају питања и размишљају о својим ставовима и уверењима итд.

Дакле, вештачка интелигенција може бити корисна подршка у образовном процесу, али је улога наставника и даље незамењива јер се образовање састоји од бројних аспеката који, између осталог, укључују и персоналну интеракцију и емоционалну повезаност.