Дан када је вештачка интелигенција добила награду за књижевност

 

Европска цивилизација 17. века имала је прилику да искуси оштрину Молијеровог пера читајући његове драме и гледајући позоришне представе које су по њима рађене. Молијерови књижевни јунаци исмевали су ондашње друштво, сталешке предрасуде, поквареност племства и грамзивост буржоазије. Могли бисмо рећи да је његова комедија Мизантроп уметничко ремек-дело које заступа важност искрености, а осуђује лажи и мимикрију. Поред тога, познато је и по реплици коју изговара Филинт: „Нисам ни знао да сам се читав живот изражавао у прози“.

Слично томе, данас би свако од нас био у прилици да каже да није ни знао да може да буде писац књига у прози. Наиме, технолошки развој који доноси четврта индустријска револуција пружа неслућене могућности за тако нешто.  Тако је, рецимо, јапанска списатељица Rie Kudan која је добила престижну награду за књижевност Akutagawa признала да је пет посто њене награђене књиге The Tokyo Tower of Sympathy написано уз помоћ вештачке интелигенције, односно чувеног ChatGPT-а.

New York Post је 18. јануара 2023. пренео вест о овом догађају и објавио: Kudan, која је рекла да се често игра са вештачком интелигенцијом ради инспирације, нада се да ће задржати „добре односе“ са програмом и да ће уз његову помоћ „ослободити (своју) креативност“.

Истине ради, треба рећи да не гледају сви књижевни ствараоци благонаклоно на употребу ChatGPT-а у креативном процесу. Организација која заступа америчке писце тужила је OpenAI у име истакнутих аутора, међу којима су Џон Гришам и Џорџ Р. Р. Мартин, наводећи да је та компанија на њиховом раду незаконито обучавала свој програм ChatGPT заснован на вештачкој интелигенцији.

У тужби Удружења аутора наводи се да су базе података који су коришћени за обуку OpenAI-евог великог језичког модела да одговара на питања у комуникацији с људима укључивали текстове из књига аутора који су можда преузети из илегалних збирки пиратизованих књига на интернету.

На питање, на који начин вештачка интелигенција може да допринесе креативним процесима у књижевном стваралаштву, Microsoft-ов Copilot, наводећи неколико афирмативних одговора, мудро закључује: Вештачка интелигенција не може да замени људску креативност, већ само да је подржи и надогради. Књижевност је израз људског духа, емоција и искуства, који вештачка интелигенција не може да имитира у потпуности. Зато је важно да књижевни ствараоци и даље користе своју машту, интуицију и критичко мишљење, а вештачку интелигенцију да узимају као помоћно средство.

Мудро је и Платон мислио када је рекао да је праведно да свако добије оно што заслужује. Ми се сада с правом питамо да ли је Rie Kudan добила оно што заслужује или је то добила вештачка интелигенција? Међутим, много важније је шта смо ми као глобално друштво добили и да ли је то слично ономе што је у 17. веку Молијер критиковао и исмевао – лажи и мимикрију! Да ли је то иста она врста неспремности за истину, иако свуда око нас детектујемо неискреност. Да ли су били у праву они мислиоци који су тврдили да човек није створен за истину и да нашу цивилизацију углавном чине мале и велике лажи.