Образовне могућности стрипа
Резиме
Иако постоје уверљиве потврде да употреба стрипа у настави има бројне предности, у нашој образовној пракси је овај графички наратив слабо заступљен. У раду се разматрају могућности примене стрипа у настави и описује пример из праксе - примена стрипа у настави филозофије са ученицима четвртог разреда Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници. Евалуација је вршена у фази припреме ученика, односно израде стрипа у функцији анализе наставне теме, и у фази презентовања садржаја на часу. Наставник је вршио и самоевалуацију припреме и реализације часа. Закључено је да графички наратив може бити подстицајно средство за учење и рад, али и да може повезати методички оквир наставе филозофије и њених особености са дигиталном технологијом. Потребно је веће ангажовање наставника у процесу увођења стрипа у наставу и испитивање образовних могућности графичког наратива и у другим предметима, и на различитим узрастима, кроз емпиријска истраживања.
Кључне речи: настава, стрип/графички наратив, ИКТ.
(Објављено у: Педагошки записи, бр. 1-2, 2016.)
Увод
Верификоване анализе образовања у Србији истичу недостатак квалитета наставних метода као један од највећих проблема. Уочено је да је настава у школама претежно предавачког типа, а да је веома мала искоришћеност метода активног учења и могућности које пружају савремене информационо-комуникационе технологије. (Стратегија развоја образовања у Србији да 2020. год.)
С друге стране, од наставника се очекује да, између осталог, усклађује своју праксу са иновацијама у образовању, као и да у настави примењује информационо-комуникационе технологије. (Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја, 2011).
Да би наставници успешно одговорили образовним изазовима савременог доба потребно је, пре свега, да информационо-комуникационе технологије сагледавају као озбиљан ресурс у процесу наставе/учења који може да унапреди комплетан наставни процес. У том смислу, суштински је важно да наставници развијају, проширују и продубљују своју информатичку и информациону писменост.
Док информатичка писменост подразумева поседовање основних знања и вештина потребних за коришћење рачунара, информациона писменост је шири појам и представља способност ефикасног проналажења, вредновања, преношења и уопште коришћења информација доступних путем широког појаса медија који нас окружују (Прајс, 2011).
Мандић и Радовановић (1988) истичу да се у условима научно-техничког прогреса проширује друштвена функција наставника, од њега се много више очекује у погледу организације васпитно-образовне делатности, поваћава се његова одговорност у развијању друштвене свести младих људи и у њиховом оспособљавању за креативан рад у модерном друштву.
Може се учинити да су ово превелики захтеви који се намећу наставницима, али уколико желимо да разумемо наше ученике који одрастају у веку информационих технологија – то је неминовно. Свако дете које је рођено у 21. веку одраста у дигиталном свету у којем технологија прожима све аспекте живота. Док одраслим генерацијама може бити тешко да изађу на крај са новом технолошком стварношћу, за младе генерације је то најприродније окружење. Деца новог миленијума често се називају нет-генерацијом или, сликовитије, „дигиталним урођеницима”.
Информационе технологије између наставника и ученика
Сваком објективном посматрачу је очигледан дигитални јаз између наставника и ученика, јер данашњи ученици дају предност брзом пријему информација из различитих мултимедијалних извора, док њихови наставници преферирају „споро и контролисано ослобађање информација из ограничених извора“. (Школа будућности 2)
У том смислу и стоји препорука за наставнике да постану ученици и открију дигитални свет 21. века, тако што ће да се позабаве испробавањем дигиталних алата које користе њихови ученици, истраживањем света на мрежи и садржаја помоћу којих могу унапредити наставу и учење.
„Дигиталне алатке могу да буду од велике помоћи у процесу учења, као и у креирању производа учења. Стављање ученика пред изазов креирања дигиталних производа као резултата учења, уместо традиционалних радова као што су писани или куцани извештаји, много више приближава учење оном што се дешава у стварном свету.“ (Школа будућности 2: 105).
Ипак, у нашем образовању је, чини се, јаз између наставника и ученика, а кад су у питању дигитални ресурси, евидентан. Илустрација (стрип) који следи има двојак циљ: 1) да прикаже позиције наставника и ученика и 2) да упозна читаоца са овим образовним дигиталним ресурсом.
Употреба дигиталног стрипа/графичког наратива у настави представља веома подстицајно наставно средство које може да приближи ученике и наставнике и поново их повеже у наставном процесу – у овом случају потпомогнуто применом информационо-комуникационих технологија.
Употреба стрипа у образовању
Основно питање које се поставља је зашто користити стрип у настави, које су његове предности. Церић (2012) износи резултате истраживања који се односе на ученичку перцепцију наставе уз примену стрипа у односу на класичну, рецептивно-предавачку наставу. Истраживање је спроведено коришћењем технике семантичког диференцијала која индиректно мери ставове испитаника. Ученици су процењивали наставу уз примену стрипа и класичну наставу помоћу биполарних скала. Од њих се тражило да за сваки пар придева, односно за сваку скалу, одаберу онај придев који боље описује задати појам. На пример, једна од скала семантичког диференцијала била је разумљиво-неразумљиво. Резултати истраживања показали су да ученици позитивније перципирају „учење уз примену стрипа“ од „класичне (рецептивно-предавачке наставе)“.
Као предности стрипа, Церић истиче следеће: 1. поред сликовница и бајки, стрипови су још увек прво читалачко искуство деце; 2. стрипови помажу у изграђивању моралних и естетских категорија, развијању маште и осетљивости за преобликовање (мењање стварности), упознавањем с богатством и лепотом језика; 3. стрипови, у односу на друге књижевно-уметничке форме, додатно помажу детету (тако што се између њих и текста развијају асоцијативне везе) да разуме значење текста, да открије нове и непознате речи, да уочи узрочно-последичне везе између стрип кадрова (темпоралност), односно да прати причу (Церић 2012: 11). На све ове начине стрип „помаже при развијању читалачких и језичних вештина и способности, медијске писмености, као и читалачког самопоуздања код деце.“ (Церић 2012: 11).
Томе у прилог говори и једно истраживање повезаности стрипа и писмености код деце које је показало да је Финска земља са највећим процентом школске деце која читају стрипове (близу њих 60%), а, са друге стране, то је земља која има стопу највеће писмености – чак 99%. Церић (2012) истиче и студију из 1993. у Journal of Child Language, према којој се деца путем просечне стрип свеске упознају са готово двоструко више нових речи него уз помоћ књиге за децу, а усвоје чак и до пет пута више нових речи у односу на уобичајену конверзације с одраслима. Учење применом стрипа свакако је позитивно за ученика ако узмемо у обзир да су информације истовремено и текстуално и визуелно дате. Церић овде упућује на теорију дуалног кодирања, теорију мултимедијалног учења те семиотичку теорију о односу текста и слике ( в. Церић 2012: 12). Још једна предност у односу на коришћење неких других средства у настави је што се стрип често везује уз хумор. Lazzarich (2013) је изучавао утицај хуморног дискурса на ефикасност васпитно-образовног процеса. Њега је занимало колико је хумор могуће имплементирати у школски простор па је из тог разлога испитивао његов утицај на исходе учења и резултате васпитно-образовног процеса и давао смернице за његову употребу. Он сматра како се хуморни дискурс стрипа може искористити у различитим фазама наставнога процеса, и то нарочито у фази мотивације када ученике треба заинтересовати за рад и створити пријатну атмосферу. Хумор у настави је важан за „афирмацију комуникације и заснивања поверења у поучавању. Ведрином и духовитошћу наставници успостављају пријатније радно окружење у коме се боље сурађује.“ (Lazzarich 2013: 189).
Без обзира на резултате истраживања који недвосмислено потврђују позитивну улогу стрипа у настави, евидентна је занемареност и потцењеност стрипа у односу на друге медије масовне културе. Употреба стрипа као образовног и васпитног медија није довољно истражена и методички обрађена, бар када је у питању наш образовни систем. У свету је ситуација битно другачија. Употреба стрипа у настави је методички утемељена и васпитно артикулисана. Пре свега, због могућности које стрип као васпитно-образовни медиј пружа.
Несумњиво је да се на искуству других, у погледу коришћења стрипа у настави, може закључити да се учењем постижу бољи резултати уколико су информације које се примају представљене и текстуално и визуелно, што стрип с његовим визуелно-вербалним потенцијалом сврстава у веома корисна наставна средства.
Стрип у настави филозофије
Када је у питању настава филозофије у средњим школама, њу карактерише извесна доза апстрактности, тако да ученици имају доста проблема у разумевању филозофских тема које могу бити прилично удаљене од њиховог непосредног искуства. Употреба стрипа у настави филозофије добија свој смисао уколико је у функцији превазилажења овог проблема, односно уколико има улогу подстицаја за филозофско мишљење или као средство приближавања и појашњења филозофских идеја.
Осим ове, стрип у настави филозофије може имати и улогу у разумевању и тумачењу филозофских и логичких појмова јер су филозофски текстови најчешће писани „од филозофа за филозофе“, односно превише академски за неког ко се први пут сусреће са филозофијом. То се може превазићи тако што се филозофски садржаји, из једне апстрактне аргументацијске и логички строго структуриране форме, транспонују у једну слободнију, ученицима пријемчивије и атрактивнију форму, а да се при том не изгуби смисао и комплексност филозофске проблематике.
Исто тако, пред ученике се могу постављати и различити подстицајни изазови, као што је да сами креирају стрипове о одређеним филозофским појавама. Тако се код ученика развија креативност, али и подстиче повезивање знања из различитих предметних области. У таквом контексту ученик више није особа која се идентификује са информацијом, већ постаје креатор нових садржаја тако што користи знања којима је овладао, каналише уско сортирана знања у логички процес повезивања информација из различитих предмета, а у циљу стварања једне свеобухватне слике сопственог знања. Овакав приступ додатно мотивише индивидуалну креативност и слободу изражавања.
Примена дигиталног стрипа у настави филозофије - пример из праксе
Повезивањем методичког оквира наставе филозофије и њених особености са дигиталном технологијом, с једне стране, и карактеристика ученика 21. века – дошло је до развијања идеје о примени дигиталног стрипа у настави филозофије.
За разлику од класичног стрипа који се црта руком, дигитални стрип са својим алатима омогућава сваком ученику да, примењујући готове елементе, креира наративну структуру у сликама. Односно, сви елементи стрипа – као што су: ликови, сцене, објекти, облачићи, су припремљени и налазе се у галерији, а ученици треба да их комбинују и за једно са уписаним текстом обједињују. Ради лакшег разумевања, ученицима је приказан продукт таквих активности, које је наставник креирао у форми једног стрип-каиша.
Кораци у реализацији задатка:
Први део задатка се односио на развијање читалачких компетенција, јер је било потребно текст прочитати, протумачити и разумети, а затим га сажети и припремити за транспоновање у форму стрипа.
Други део задатка се односио на упознавање са веб апликацијом за израду дигиталног стрипа. Ученицима је препоручен програм који се налази на адреси http://www.bitstrips.com/create/comic/. За коришћење програма најпре је потребно извришити регистрацију корисника, а то је најједноставније преко фејсбук профила.
После извршене регистрације може се почети са израдом стрипа, тако што ће се одабрати распоред сцена. Стрип може имати само једну сцену или више њих. У овом случају, с обзиром на сложеност задатка, ученицима је дато упутство да причу креирају у 12 сцена.
Када се дефинише распоред (layout) отвара се радна површина изнад које се налази галерија за избор сцена, ликова, облачића за унос текста, разних предмета и њихову контролу, а испод су алати за померање, смањење/повећање објеката, преклапање, брисање и сл.
Радно окружење ове веб апликације за израду електронског стрипа је прилично једноставно и за њу није потребно неко посебно информатичко знање. Једноставним превлачењем објеката из галерије на радну површину се креирају садржаји. Међутим, потребно је доста труда да се прича конципира и да се дође до одговарајуће композиције која омогућава и лаицима да разумеју приказани садржај филозофског поимања света и човека.
Рад Наташе Јошић из 2013. године, креиран у оквиру наставе филозофије, а у корелацији са уметношћу и информатиком. Ученица је изабрала Сократа као типичног представника античке филозофије, а у стрипу је представила његово суђење.
Евалуација часа
Евалуација часова са овако организованим активностима је вршена за потребе самовредновања рада наставника, али и као таква, показала је висок степен мотивације ученика. Евалуација је била усмерена и на период припреме и израде стрипа и презентације на часу. Ученици су били мотивисани за рад и сарадњу. Често су се обраћали наставнику за помоћ и подршку. Испољавали су задовољство постигнутим резултатима и веома радо су јавно приказивали своја достигнућа.
Искуство говори да је настава филозофије обогаћена применом дигиталног стрипа постала занимљивија, да ученици показују више интересовања и да изазови који се постављају испред њих делују подстицајно.
Наставник је, у процесу самоевалуације утврдио да је припрема за организацију рада са ученицима уз помоћ стрипа као графичког наратива последица дужевременог упознавања са ИКТ ресурсима, консултовање стручне литературе, промишљање о садржајима филозофије на другачији начин, редефинисање улога наставник-ученик и иновирани методички оквир. Задовољство наставника је високо оцењено у следећим параметрима: организација часа, заинтересованост ученика за рад, активност на часу великог броја ученика, непосредно усвајање и разумевање презентованих садржаја.
Корак даље
Описани пример активности у лозничкој Гимназији са резултатима евалуације, подстакао је и охрабрио наставнике да организују наградни конкурс „Филозофија у стрипу“ који је расписиван на националном нивоу. У периоду 2013 – 2015. два пута је Гимназија „Вук Караџић“ из Лознице расписивала наградни конкурс за све средњошколце са територије Србије који кроз стрип обрађују филозофске теме. Конкурсне радове је послало око 50 ученика. Овакав вид креативног стваралаштва младих, који су своје радове слали на овај конкурс, потврдио је њихову способност да знања која су стекли у средњој школи повезују – обједињавајући уметност, филозофију, социологију, психологију, историју, рачунарство и информатику.
Победничи стрип из 2014. год., рад Уроша Петровића из Шапца.
Завршна разматрања
Употреба стрипа у нашем обаразовном контексту је слабо развијена. Истовремено, то је и недовољно методички истражено подручје. Резултати евалуације часова филозофије у лозничкој Гимназији сведоче о појачаној мотивисаности ученика за рад, што је довољан основ за промишљање методичког оквира примене стрипа. Предности употребе стрипа опажане су, не само на плану мотивације ученика за рад, већ и у промени позиција и улога наставника и ученика. Анализирајући активности наставника и ученика у фази припреме и реализације часа, може се закључити да је дигитални јаз између ученика и наставника, који препознајемо као један од проблема у савременом образовном контексту, на приказаном часу премошћен. Организовање наградног конкурса такође је један од начина да се стрип као дигитални ресурс на добар начин промовише у образовању. Увођење стрипа у наставу захтева адекватну информатичку и информацијску писменост наставника и потребу за унапређивањем методичке праксе. Осим што своја информатичка и методичка знања развијају у оквиру семинара стручног усавршавања, било би значајно да се наставници што више ангажују и у различитим облицима усваршавања у оквиру установе - држање и посматрање угледних часова, размене искустава у оквиру стручних већа, како би иновације у настави биле доступне што већем броју корисника.
Како наведени пример сведочи о вишеструким користима употребе графичког наратива у настави, било би корисно развити истраживачки инструмент који би потврдио његову образовну ефикасност. Препорука је да се изврши истраживање ефеката оваквог вида учења/наставе, и да се утврди трајност наученог као и могућност примене стечених знања у реалном контексту. И пре него што се изврши емпиријска провера употребе стрипа у образовне сврхе, може се, недвосмислено закључити да увођењем овог графичког наратива у наставу и ученици и наставници имају прилику да развијају дигиталне компетенције, које представљају једну од значајних компетенција за целоживотно учење.
Литература:
Церић, Х. (2012). Перцепција наставе уз примјену стрипа у односу на класичну наставу из предмета Филозофија са логиком. Сарајевски журнал за друштвема питања, (јесен/зима), 9-22.
Lazzarich, M. (2013). Humor i empatija stripa kao metodološki instrumentarij u poučavanju. Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 15(1), 153-190.
Mandić, D., Radovanović, I. (1988). Uvod u opštu i informatičku pedagogiju, Učiteljski fakultet, Beograd.
Маринковић, Ј. (1983). Методика наставе филозофије, Школска књига, Загреб.
Прајс, С. (2011). Изучавање медија, Клио, Београд.
Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја (2011). Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд.
Стратегија развоја образовања у Србији да 2020. године (преузето са http://www.mpn.gov.rs/ 11. 06. 2013. год. у 17:17h)
Смернице за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању – Нацрт, Завод за унапређивање образовања и васпитања (преузето са http://www.nps.gov.rs/ 10. 06. 2013. год. у 10:44h)
Школа будућности 2, Majkrosoft и Министарство просвете, науке, и технолошког развоја Републике Србије (преузето са http://aka.ms/skolabuducnosti2 11. 06. 2013. год. у 19:26h)
Коментари
Постави коментар