У потрази за Архимедовом тачком

Проучавајући историју филозофије суочавамо се са изазовом објективног процењивања различитих аргумената, теорија и идеја. Разлог томе је недостатак неутралне тачке гледишта. Без ње је тешко непристрасно одредити рационалну одрживост филозофских ставова. Архимедова тачка је та претпостављена позиција која би требало да нам омогући објективно посматрање предмета нашег истраживања

Архимедова тачка је хипотетичка позиција објективног сагледавања и зато се у историји филозофије најчешће појављује као идеал ком се тежи. Међутим, због немогућности заузимања те позиције, ми смо често у ситуацији да користимо сопствену перспективу или парадигму када желимо да рационално објаснимо и критички вреднујемо изучаване појаве. У том смислу, најзначајнији филозофски увид, с којим  почиње истинско филозофирање, јесте освешћивање оног стања наше спознаје које тежи откривању коначне истине која, изгледа, увек измиче.

Тако, рецимо, Ниче у својој филозофији заступа идеју перспективизма, према којој не постоји једна, апсолутна истина, већ се свака истина појављује као резултат посматрања из одређене перспективе. Додуше, он овај став развија као део своје критике традиционалне метафизике, посебно платонизма и хришћанске концепције апсолутних вредности - тврдећи да је свака истина у суштини тумачење, а не откриће неког универзалног, објективног света. У складу с тим, он каже: "Чињенице не постоје, постоје само тумачења". Ово значи да сва наша сазнања и уверења произилазе из одређених перспектива, које су условљене нашим искуством, културом, биолошким и психичким особеностима.

Ничеова тврдња да објективност није ништа друго до скуп различитих перспектива значи да човек не може никада досећи апсолутну истину, већ само проширити свој спектар разумевања укључивањем различитих углова посматрања. Овај став има дубоке импликације за епистемологију, етику и методологију науке, наглашавајући динамичност, контекстуалност и интерпретативну природу људског знања.

Узимајући у обзир овај приступ историји филозофије, поставља се питање како осмишљавати наставне ситуације на часовима филозофије које би водиле, не само преиспитивању личних уверења, већ и ширењу разумевања. Исто тако, с обзиром на то да се ученици кроз наставу филозофије често сусрећу са обрадом филозофског текста, потребно их је припремити и мотивисати за одговарајући начин рада - који кроз тумачења мишљења других људи отвара идеју перспективизма. У ту сврху наставник у краћем излагању креира наставну ситуацију у којој позива ученике да пажљиво саслушају кратку причу, како би након тога могли да учествују у дискусији. Овај садржај наставник може казивати (што је повољније, јер може подстицати ученичку пажњу и свесну активност и говором тела), а може га и написати, пажљиво стилски уобличити и припремити се да га пред ученицима прочита.

- Студенткиња Филолошког факултета, родом из Мајданпека, одлази у Јужну Африку где је 1905. боравио њен чукундеда, чувени рудар који је у руднику Кулинан открио велики дијамант из ког је избрушена Звезда Африке. Осим радозналости, са собом носи и његове дневничке белешке, али разумевање тих записа отежава чукундедин несигуран африканерски језик, испреплетен речима локалног становништва. Одлучна да разоткрије чукундедину животну причу и открије значај његовог наслеђа, студенткиња стиже у живописну долину коју је њен чукундеда у дневнику детаљно описивао. Тражећи трагове прошлости, она пажљиво упоређује призоре око себе са записима, настојећи да разуме шта је он видео у тој земљи. Док стоји на једном узвишењу, студенткиња примећује да многе појединости одговарају чукундединим записима, али нешто јој не делује у потпуности исправно. Како детаљно ишчитава белешке, схвата да опис долине који је чукундеда оставио не одговара у потпуности оној перспективи коју она сада има. Убрзо закључује да је чукундеда описивао долину из сасвим другог угла, са другог брда. Желећи да стекне потпуније разумевање чукундединих записа, студенткиња одлучује да промени свој положај и потражи тачку гледишта која би у потпуности одговарала ономе што је њен чукундеда видео – и тако, настављајући истраживање у нади да ће открити тајну његовог великог открића и можда сазнати нешто више о његовој прошлости, а самим тим и о сопственим коренима.

После приче, наставник са ученицима започиње разговор путем подстицајних питања која су тематски груписана:

Мотив за истраживање

- Шта је студенткињу подстакло да истражи догађаје из прошлости? - Наслутите и протумачите какав значај за њу има путовање стазама свога претка. - Због чега смо сви заинтересовани за сопствену прошлост? - За каквим одговорима у њој трагамо?

Ученици ће запазити да је путовање студенткиње мотивисано жељом да открије и разуме своје корене кроз живот својих предака. Њена радозналост и лична повезаност са чукундедином причом подстакли су је да крене на ово путовање. Људи често трагају за одговорима у прошлости јер желе да разумеју сопствени идентитет и проналазе упориште у искуствима својих предака.

Начин истраживања

- Шта представља важан извор сазнања о чукундединој прошлости? - Колико је дневник значајан? - О чему дневничке белешке сведоче? - Како студенткиња користи дневник у свом истраживању?

Дневник је кључни извор сазнања о прошлости јер садржи личне утиске и сведочанства о важним догађајима у чукундедином животу. Студенткиња га користи као водич за своје истраживање, упоређујући записе са стварним призорима. Ученици ће уочити да писани извори играју значајну улогу у разумевању прошлости и личних прича.

Отежавајући фактори истраживања

- Запазите шта се разликовало у чукундедином и студенткињином виђењу истог природног предела. - Зашто појавности не видимо исто као и наши преци? - У којој мери језик олакшава или отежава наше разумевање прошлости? - Шта треба учинити да бисмо појаве сагледали онако како су их видели људи пре нас?

Ученици ће уочити да студенткиња није одмах могла да разуме чукундедине записе јер су били испреплетени речима из африканерског и језика локалног становништва. Такође, перспективе су биле различите – она је уочила да је чукундеда описивао предео са другог узвишења. Ове разлике указују на значај временске и просторне дистанце у разумевању историјских сведочанстава.

Исходи и добити истраживања

- Какву промену може ово путовање да оствари у животу студенткиње? - Колико је важно бити на истој тачки гледишта? - А зашто је понекад важно променити стајалиште? - Сусрећете ли се са овом појавом и у свакодневном животу? - Објасните и представите у којим околностима. - Илуструјте своја размишљања конкретним примерима из живота.

Ученици ће закључити да је студенткињино путовање донело дубље разумевање, не само чукундедине приче, већ и њене сопствене прошлости. Промена перспективе помогла јој је да сагледа исту стварност из другог угла, што је важна лекција у животу – како у истраживању прошлости, тако и у свакодневним ситуацијама. Понекад морамо променити свој начин размишљања да бисмо стекли боље разумевање света око нас.

Одговоре ученика наставник ће сумирати, а затим ће указати ученицима да је могуће проучавати нашу интелектуалну прошлост, али да је при том корисна и потребна реконструкција која би требало да нам омогући што боље разумевање појаве за коју смо заинтересовани. Тумачење интелектуалне прошлости, која се сагледава кроз историју филозофије, треба да нам буде подстицај за промишљање сопствених корена, али и могући показатељ будућности.

Као што је студенткиња, пратећи трагове свог чукундеде, схватила да њено разумевање зависи од перспективе коју заузима, тако и проучавање филозофије захтева стално преиспитивање наших углова гледања. Не постоји једна, апсолутна Архимедова тачка из које бисмо могли сагледати истину у њеном апсолутном облику – али управо та немогућност нас подстиче да непрестано ширимо и преиспитујемо своје разумевање.

Тумачење интелектуалне прошлости, као што то радимо у историји филозофије, није само ретроспектива, већ и начин да преиспитамо своје савремене перспективе и да осмислимо будуће. Као што је студенткињи дневник њеног чукундеде био кључ за разумевање прошлости, тако су и филозофски текстови кључ за разумевање развоја људске мисли. Али, да бисмо их схватили, морамо бити спремни да мењамо угао гледања, да поредимо и преиспитујемо.

На крају, можемо слободно рећи (заједно са Витгенштајном) да физичар који никада не доводи у питање своју парадигму може бити успешан у свом послу. Насупрот томе, филозоф који своје претпоставке не доведе у питање – не може бити остварен филозоф. Филозофија није скуп готових истина које треба усвојити, већ непрестан дијалог, промена перспектива и критичко мишљење које нас приближава разумевању, ма колико та Архимедова тачка измицала.

(Објављено у Просветном прегледу 25. 12. 2025.)