У потрази за Архимедовом тачком
Проучавајући историју филозофије суочавамо се са изазовом објективног процењивања различитих аргумената, теорија и идеја. Разлог томе је недостатак неутралне тачке гледишта. Без ње је тешко непристрасно одредити рационалну одрживост филозофских ставова. Архимедова тачка је та претпостављена позиција која би требало да нам омогући објективно посматрање предмета нашег истраживања Архимедова тачка је хипотетичка позиција објективног сагледавања и зато се у историји филозофије најчешће појављује као идеал ком се тежи. Међутим, због немогућности заузимања те позиције, ми смо често у ситуацији да користимо сопствену перспективу или парадигму када желимо да рационално објаснимо и критички вреднујемо изучаване појаве. У том смислу, најзначајнији филозофски увид, с којим почиње истинско филозофирање, јесте освешћивање оног стања наше спознаје које тежи откривању коначне истине која, изгледа, увек измиче. Тако, рецимо, Ниче у својој филозофији заступа идеју перспективизма, према којој ...